Aleksandar Ristanović : Ko hoće taj može
Mnogi kažu da su vrhunski sport i visoko obrazovanje dve nespojive stvari. Međutim u skladu sa izrekom : Ko hoće taj i može, pojedinci pokazuju i dokazuju da je moguće baviti se vrhunskim sportom a istovremeno raditi na svom obrazovanju i to onom najvišem. Jedan od onih koji su uspeli da pomire ove dve skoro nepomirljive stvari je i Aleksandar Ristanović, Master sporta i fizičkog vaspitanja i futsaler KMF Loznica Grad 2018 koji se takmiči u najvišem stepenu takmičenja, Prvoj futsal ligi Srbije.
Aleksandar je rođen 1993 godine u Banji Koviljači. Fudbal je počeo da trenira u svojoj šestoj godini u FK Gučevo iz Banje Koviljače. Kao srednješkolac prešao je u Mačvu iz Šapca gde je nastupao u kadetskoj i omladinskoj ekipi. Sa 16 godina je nastupio za seniorski tim Mačve. Kad je u Novom Sadu upisao Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, nastavio je da igra za nekoliko klubova iz Srbije i Republike Srpske, sa kojima je redovno ostvarivao plasman u viši rang takmičenja. U međuvremenu oporavio se i od povrede kolena koja ga je sprečila da se godinu dana aktivno bavi fudbalom. U januaru 2021 godine počinje njegova karijera u futsalu.
„ Imao sam osećaj i utisak da je futsal sport koji mi više odgovara. Dinamičniji, brži, interesantniji a voleo sam da ga igram kao klinac. U januaru 2021 godine došao sam u KMF Loznica Grad za koju sad i nastupam. Te godine klub je postigao najveći uspeh u istoriji, plasman u Prvu ligu, nakon play out-a protiv Crvene Zvezde iz Beograda. Pored toga došli smo do polufinala Kup-a Srbije gde smo u polufinalu eliminisani od ekipe FON-a. Nakon evo skoro godinu dana igranja futsala mogu da kažem da se nisam prevario i pokajao što sam fudbal zamenio futsalom“ .
Uporedo sa igranjem fudbala, Aleksandar je 2012 godine upisao Fakuiltet sport i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, koji uspešno završava u roku, 2016 godine, ka osnovne studije da bi 2017 godine na istom fakultetu stekao zvanje Master sporta i fizičkog vaspitanja.
„Nije bilo lako uskladiti bavljenje fudbalom i studiranjem. Bilo je jako teško fizički izdržati sve to. Svaki dan predavanja, vežbe, vikendom putovanja ali sam bio uspešan na oba polja i to mi je davalo motiv i snagu da izdržim. Za vreme studiranja nijednom nisam pao na ispitu. Sa ponosom ističem da sam član jedinice civilne zaštite a dugo vremena sam radio i kao spasilac na bazenima.
Nakon završetka sa aktivnim bavljenjem sportom zelim da započnem sa trenerskom karijerom. Dok sam vodio školu fudbala u Banji Koviljači svideo mi se rad sa decom. Taj posao je plemenit i iskren. Ništa lepše nema nego kad vidite kako neko odrasta sa vama. Najvažnije je da se deca izvedu na pravi put i sklone od svih negativnih uticaja ulice.
Najmlađim bi poručio da vode zdrav život i da se bave sportom jer sport utiče na normalan psihofizički razvoj. U ranom periodu trebalo bi da se bave raznim sportovima dok u nekom ne pronađu sebe. A kad budu bili u godinama, kada su u nekom sportu budu našli svoje mesto pod suncem, neka se opredele. Futsal bi im preporučio jer je dinamičan i interesantan“.
Aleksandar danas radi kao profesor sporta i fizičkog vaspitanja u OŠ Stepa Stepanović u Tekerišu. Nedavno je uplovio u bračne vode.
„ Moja životna saputnica sa kojom sam do ženidbe bio 11 godina u vezi kaže da nemam poroka, jer ne pušim cigare i ne pijem alkohol, osim Crvene Zvezde. Vatreni sam navijač našeg najboljeg kluba, često volim da odem na Marakanu i vatreno navijanjam za crveno bele. U slobodno vreme volim da se družim sa prijateljima, gledam filmove i serije. Najsrećniji sam kada sam sa suprugom i članovima familije“.
Ovozemaljski život koji nam je Stvoritelj podario nije lak. Zahteva puno rada i odricanja. Pun je padova i ustajanja. Kroz ovakav život uspešno jedre oni koji su vredni, radni, uporni, snalažljivi, sa jakom voljom. Sve se u životu može postići ako to iskreno želite i ako ste na tom putu ostvarenja cilja nepokolebljivi, samouvereni i hrabri. Onaj ko sme i želi taj i može reče jednom prilikom Vojvoda Mišić. Aleksandar je u stilu ove motivacione rečenice jednog od najvećeg vojskovođe svoga vremena smeo i želeo. I ostvario. Njegov put ka uspehu treba da bude zvezda vodilja mladom naraštaju kako da ostvare nebeske visine. Da postanu pre svega dobri ljudi i obrazovani vrhunski sportisti.
Svaka čast Aleksandre Ristanoviću. Hvala ti što svojim primerom mladima ukazuješ na pravi put kojim treba u ovo ludo vreme da idu, da bi ostvarili svoje snove. Jer na najvažnijim životnim raskrsnicama ne postoje putokazi. Moraš biti pravi da bi pronašao pravi put. Ti si uspeo u tome. Svaka čast !
