Ivana Matić : Princeza iz bajke

Čudni su putevi Gospodnji. Za nas obične smrtnike večito su bili, jesu i ostaće nepoznanica. Jedino naš Stvoritelj zna kojim putem ćemo ići ka cilju koji nam je On namenio. Možda taj cilj dugo ne prepoznate ali će vam se jednog dana ukazati prilika, da slagajući kockice svog života koji ste živeli do tada, shvatite koji zvezdani putevi vode do onoga zašto ste poslati na ovozemaljski svet. I tada će vam se ukazati kojim putem trebate dalje ići da bi jednog dana doživeli  vlastitu nirvanu (prosvećenje).

Ivana Matić, rođena lozničanka, te nedavne 1997 godine, kada je ugledala svetlost dana i pustila bebeći krik vidno uplašena pri prvom udahu, od svih džinova koji je u tom trenutku okružuju, svesno nije znala kojim će čizmama koračati kroz život. Svesno nije, ali ima ko jeste. Stvoritelj je nju poslao na ovozemaljski svet da čini dobra dela, da druge čini srećnim.

Ivana je osnovnu i srednju školu završila u rodnoj Loznici. U trećem razredu osnovne škole počela je da se druži sa rukometnom loptom u ŽRK Loznica Grad. Sa nepunih 14 godina debitovala je u seniorskom timu. Kad je upisala Medicinski fakultet 2016 godine u Novom Sadu, rukometnu karijeru je nastavila u RK Vojvodina sa kojim je u sezoni 2017/2018 godine osvojila prvo mestro u Super B rukometnoj ligi čime je klub ostvario istorijski uspeh, plasman u Super rukometnu ligu. Iz nekih razloga (poznati autoru teksta) prestala je da igra i kako se popularno kaže okačila patike o klin. Reč koju je dala sebi ipak nije održala.

“ Teško je ostaviti nešto što vam je u krvi koja neprestano prolazi kroz vaše srce i svakim otkucajem srca vas podseća da je rukomet vaša velika ljubav, u stilu pesme Zdravka Čolića Ti si mi u krvi. Zvali su me iz više klubova, lomili moju reč datu samoj sebi da više nikada neću potrčati rukometnim terenom. Ali…Otkucaji srca su postajali sve jači i jednog dana nisam više mogla da izdržim. Vratila sam se rukometu, 2019 godine. Obzirom na velike obaveze vezano za fakultet a kasnije i za posao odlučila sam da zaigram ponovo za svoj matični klub za koji nastupam i dan danas, Loznicu Grad „.

01.09.2020 godine Ivana je završila osnovne studije na Medicinskom fakultetu da bi Master studije završila godinu dana kasnije sa titulom najboljeg studenta generacije na osnovnim i master studijama sa prosekom od 9,75. 2021 godine upisala je doktorske studije.

“ Sve se u životu može postići ako to volite i želite. Ljubav je osnovna pokretačka snaga u životu. Ovo što jesam danas ne bi postigla da nisam imala veliku podršku mojih roditelja i izabranika mog srca Filipa, koji je bivši rukometaš ( naravno da sam ja bolja  hahaha). Pored ljubavi da biste postigli mnogo toga u životu, ključna stvar je u dobroj organizaciji. Od ponedeljka do petka moja dnevna rutina je ista : pre podne sam na poslu, zatim odlazim na fakultet gde studentima držim vežbe a nakon vežbi ostajem na fakultetu gde slušam predavanja na doktorskim studijama. U petak sa Filipom sedam u kola i odlazim tamo gde me srce uvek vuče a to je moja Loznica. Trening u petak, za vikend utakmica i u ponedeljak Jovo nanovo.

Privatno sam nestrpljiva, taktičar, uvek idem glavom kroz zid. Uživam u sportu, volim putovanja i sa Filipom putujem kad god mi se ukaže prilika. Volim vreme da provodim, osim sa Filipom, sa društvom u opuštenom druženju.

Svim klincezama i klincima koji razmišljaju da li da zakorače nogom u bajkoviti svet sporta, poručujem da se svakako oprobaju u sportu, da probaju različite sportove dok se ne pronađu u onom koji je za njih sudbonosan. Sport donosi mnogo toga. Sve moje dugogodišnje prijateljice i Filipa sam upoznala kroz rukomet. Proputovala sam kroz mnoge predele Srbije i upoznala našu divnu zemlju. U svakom gradu gde sam igrala izgradila sam kuću (kuća je prijatelj).To je bogatstrvo koje ne možete steći na bilo koji drugi način i na tome sam zahvalna. Imam još jednu bitnu poruku za život. Sport i obrazovanje mogu zajedno. Sve se može kad se hoće, iskreno želi i voli. Treba imati nesalomivu želju a sve ovo nije teško ako imate podršku i dobru organizaciju“ .

Čudni su putevi Gospodnji… Vode nas tamo gde nismo nikada ni pomislili da ćemo biti. Vođeni smo ciljem koji nam je Stvoritelj dao kada nas je poslao na ovozemaljski svet. To je nešto od čega ne možemo pobeći. Darma (indijski sudbina) nas vodi zvezdanim stazama do cilja koji su nam predodređeni rođenjem. Tako je darma Ivanu odvela u srednju školu Milan Petrović (gle začudo Milan je bio lekar) za decu ometenu u razvoju.

“ Osetila sam jednog dana da je moja sudbina da drugima pomažem i da ih učinim srećnim jer nema ničeg lepšeg na ovome svetu nego videti osmeh na nečijem licu a biti uzrok te neizmerne sreće. Kad uspete da promenite nečiji život iz korena. Kada ih pomognete da krenu putem svoje sudbine ma kakvi da jesu. To je nešto što me ispunjava i daje energiju i snagu da odolim svim izazovima života „.

Tamo gde prestaje medicina kreće defektologija. Tamo gde vlada nesreća i tuga dolazi Ivana. Princeza iz najlepše bajke uvek spremna da bude tu, pored vas. Da vam da podršku, potrebnu ljubav koju vam je uskraćena ko zna iz kojeg razloga. Neko ko će vas učiniti boljom osobom, srećnom i zadovoljnom. Neko ko će vas uputit na zvezdane staze koje vode do ljudskog srca. Ivana je osoba koja će vas izvesti na put sudbine koji je nju doveo do ove zlatne dece.

Čudni su putevi Gospodnji…

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

50 + = 52