Dva dobra druga, dva prijatelja, Marko i Mladen, II deo, Mladen Kocić
Sve što postoji na živom svetu ove planete stvoreno je sa određenim razlogom. Ništa nije slučajno. Kao ni životni put svakog od nas ponaosob. Na najvažnijim životnim raskrsnicama ne postoje putokazi. Moraš biti pravi da pronađeš pravi put. Čudni su putevi Gospodnji…
“ Marka sam upoznao na okupljanju reprezentacije Srbije nakon prvenstva u Portugalu“ – započinje Mladen svoj deo priče. “ Reprezentacija se spremala za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. To je bio moj prvi poziv za reprezentaciju Srbije. Marko, iako mlad, bio je već tada glavni igrač. Poštovao sam ga kao igrača i kao čoveka . Iako smo igrali na istoj poziciji on mi je puno pomagao savetima i ne samo tada već i kroz celu moju karijeru.
Kroz reprezentativne pripreme smo se družili, provodili vreme zajedno. Imali smo i dosta zajedničkih prijatelja. Odmah smo se pronašli kao ljudi dok je na terenu bilo potrebno malo duže vremena da se skapiramo. Od tada evo 15 godina zajedno kao dva dobra druga, prijatelja i mnogo više od toga ako je to uopšte i moguće. Sudbina nije htela da nas sastavi da nastupamo za isti klub. Dok sam igrao za Ekonomac, Marko me zvao da dođem, prvo u Italiju pa u Azerbejdžan gde je gradio klupsku internacionalnu karijeru. Nisam mogao da mu se pridružim jer sam imao obaveze prema Ekonomcu. Kad sam ja otišao u Rusiju on se vratio u Srbiju.
Ove sezone sam imao već ugovoren odlazak u Češku, ali sam po saznanju da je supruga trudna, odlučio da ostanem u Srbiji. Marko me pozvao da dođem u Loznicu. Objasnio mi projekat futsala u Loznici. Istakao je da klub ima visoke ambicije koje dosežu do igranja u evropskom Kup-u, da je rukovodstvo posvećeno klubu, da iza kluba stoji grad Loznica i da u klubu ima dosta mladih talentovanih igrača koji bi mojim dolaskom sigurno još više napredovali a klub postao jedan od glavnih centara futsala u Srbiji. Apsolutno sam verovao u ono šta mi je Marko rekao i tako su nam se konačno ukrstili i klupski putevi.
Za Marka imam samo reči hvale. Pre svega je dobar čovek, harizmatičan, širi svoju pozitivnu energiju na okolinu, spreman uvek na šalu. Po igračkim kvalitetima je po meni najbolji futsaler Srbije svih vremena. Pošto znam da ima želju da se po završetku karijere bavi trenerskim pozivom, siguran sam da će i u tome biti vrhunski.
Privatno Mladen je običan momak, mnogo mirniji nego na terenu. Druželjubiv sam, volim sport i filmove. Nadasve sam odan porodici i uživam u svakom trenutku koji sa njima provedem“.
Skroman, nenametljiv, pleni mirnoćom i osmehom, čovek u pravom smislu značenja te reči, iskren prijatelj.
Mladen Kocić.
Dva dobra druga, dva prijatelja. Dva životna puta. Sudbina je htela da izuzetne ljudske duše povede istim putem da kao Aleksandrijski svetionik budu zvezda vodilja ostalim bićima koje je Stvoritelj načinio, na putu ljudskosti, iskrenosti, dobrote i skromnosti.
Marko Perić, Mladen Kocić.
