Intervju – Nina Radovanovic, prva srpska bokserka na Olimpijskim igrama

Ona  će u istoriji bokserskog sporta biti zabeležena kao prva Srpkinja bokserka na Olimpijskim igrama, ona završava master studije na fakultetu za sport, ona ne skida osmeh s lica, uvek je raspoložena i ljubazna. Ona je Nina Radovanović. Na Kupu nacija proglašena je za najbolju bokserku, tamo smo je i sreli  a ona, osim što je prokomentarisala svoj uspeh na tom takmičenju, rekla je i nešto više o sebi, životu i sportu kojim se bavi.

Najpre da počnemo sa nedavno završenim Kupom nacija za žene u Somboru, može se slobodno reći da je ovo odličan početak godine?

– Da, Kup nacija je prvi u nizu planiranih turnira na kojima ću učestvovati do svetskog prvenstva u Istanbulu koje je zakazano za 5.maj – 21.maj. Veoma sam srećna jer je odziv i pored nezavidne situacije sa covid virusom bio odličan. Takođe veoma mi je drago da sam odboksovala 3 borbe i da su i protivnice bile u skladu sa potrebama jednog od prvih turira koji bi bili uvertira za one jače koji slede u Debrecinu i Sofiji.

Kup nacija kao dobra provera pred svetsko prvenstvo za žene?

– Što se tiče rezultata na Kupu nacija treba ih posmatrati sa rezervom, to su borbe koje definitivno treba da posluže za podizanje nivoa fizičkih performansi, uvezbavanje tehnike i taktike. Nije moje najsjajnije izdanje ali i nismo očekivali da budem u top formi posebno ako uzmemo u obzir da sam tokom cele godine u podizanju  i spuštanju forme i da ne pravim neke značajnije pauze. To su turiri na kojima ne želite da iskoristite sve svoje adute i gde se uvodite u taj turnirski režim, prolazite kroz mečeve na nivou od 70-80 odsto mogućnosti. Svakako mi je drago da sam ponela titulu najbolje bokserke i da sam nastavila svoj niz pobeda od prošle godine.

Da se za trenutak vratimo na OI, koliko je čovek ustvari svestan šta je postigao kad se nadje na OI, koji je to trenutak kad si osvestila da ces ustvari ostati zabeležena u istoriji kao prva srpska bokserka tamo?

– Vest o kvalifikaciji i ceo taj mesec pred OI bio je veoma turbulentan, za priču o tome bio bi potreban poseban intervju ali u kratkim crtama postupila sam veoma  odgovorno kada sam saznala, odmah sam se bacila na posao da formu izvučem na maksimalan nivo u datim oklonstima. Svest o tome da sam prva u istoriji, o tom svom uspehu iskreno tek me je stigla kada je došao poraz u 1/4 finala. Tada sam se toliko slomila, bilo mi je jako žao sto nisam uspela da osvojim medalju. Neskromno je, mozda, kada se ovo pročita ali moj život u poslednjih pet godina posvećen je samo mom usavršavanju u sportu  i  treninzima. Pratile su me brojne nepravde i onda sam se zaisa ponadala da ću sve to sve krunisati jednim odličjem na OI.  Nažalost ili sreću nastavljam i dalje da radim, sreća je da imam ogromnu podršku u svom savezu i državi i verujem da ćemo obradovati sve moje  pratioce odličjem sa narednih velikih takmičenja što bi možda bio i logičniji sled do sledećih OI u Parizu.

Biti vrhunski sportista je posao 24/7, i zaista iziskuje i disciplinu i volju. Kako izgleda jedan dan Nine Radovanović?

 Ono što sam naučila od jednog svog profesora koji me je fizički pripremao za jednu profesionalnu borbu je da nikada ne ustajem na silu, i tako počinje moj dan…  Probudim se kad se naspavam, odlazim na trening, ako sam u Beogradu to je najčešće trim staza, poslepodne radim trening boksa. Sve je podredjeno vremenu treninga u smislu da su i obroci i masaže i sve ostale aktivnosti pažljivo uklopljene da nešto ne poremeti moje stanje na treningu. Trudim se da čitam, uvek je neka knjiga uz mene ili pripremam ispite na master studijama fakulteta za sport . Možda bi se nekome dan učinio dosadnim ali meni nije, tako živim poslednjih 5 godina i zaista uživam u izboru svog životnog puta.

Šta je to što voliš da priuštiš sebi u onim kratkim delovima odmora?

– Najviše volim da odem na Savu na svoj brod. Suprug i ja leti najviše provodimo vremena na reci u krugu najbližih , ukoliko već nismo u Poreču u kampu gde letujemo kamperom i gde uživam da treniram pored mora, to je moja druga omiljena destinacija gde uvek pobegnem ako se stvori prilika. Ostatak godine ispunjen je stalnim kampovima i tunirima tako da je leto najčešći period godine rezervisan za malo ličnog zadovoljstva.

Imala sam prilku da čujem sa koliko ljubavi pričaš o svom treneru Joletu, kako je ustvari počela saradnja izmedju vas?

– Jole je jedan veliki trener i čovek.  Za mene je bio enciklopedija boksa, naučio me da pomeram granice i da upoznam sve tajne boksa,  da ga zavolim na nekom vrlo posebnom nivou. Nesebično mi je dao ogromno znanje. Čovek koji je više od trenera za mene i koji će definitivno biti najviše zaslužan za moje uspehe i ako se često nije našao u mom uglu, on me  pripremio i bezbrižno uvek ispratio na ring u mislima ako ne lično. U ovom momentu,  moram i zvanično da objavim da je moja saradnja sa Joletom kao trenerom završena posle Kupa nacija. Jole je saopštio da više nije spreman da me prati. Poštujem njegovu odluku i beskrajno sam mu zahvalna na znanju koje mi je pružio. Nadam se da ću ispuniti njegove želje i da ću ostvariti uspehe za koje me pripremao  esencijom svog znanja sticanog preko više od 40 godina. Najviše će me boleti što neće biti uz mene barem da me isprati ali on je čovek kome ne trebaju titule. Za mene će on biti najveći i najbolji uvek. Rekao je da mi je pružio svoj maksimum i da su ipak njegove godine postale razumna prepreka za dalje. Biću iskrena, ovo je jedna od onih stepenica koje se ponekad u životu dese da vas ponovo motivišu da budete jos čvršći i odlučniji na putu koji ste izabrali. Možda će ovo sve dovesti do savladavanja upravo onog jednog koraka na ringu koji ce učiniti da budem pobednik  kad je najteže.

 Ti si bila i profesionalni bokser, kakva je za tebe razlika između profesionalnog i amaterskog boksa?

-Biću veoma iskrena kada je u pitanju poređenje profesionalnog  i amaterskog boksa. Moje mišljenje, na koje verujem da danas već imam pravo s obzirom na iskustvo, u bokserskom sportu jeste da je boks jedan. Ne postoje dve vrste boksa. Dobar bokser i bokser koji poznaje veštinu nema problem da se ostvari ni na jednom polju. Tako da se užasavam diskusija o osporavanju  kvaliteta i jednih i drugih. Jedina je razlika u pripremi sportiste međutim istakla bih da i jedan i drugi imaju svoju stranu koja je naporna i teška.Ne bih navodila sada konkretne razlike i šta je teško u jednom a šta u drugom samo bih rekla ko je uspešan i  kvalitetan za njega ne postoji prepreka da se ostvari na oba polja.  Jedino što je karakteristika da se uglavnom amaterski borci koji imaju duge karijere zasite i da se često njihova karijera ne nastavlja u profesionalnim vodama. U mom slučaju  išlo je obrnuto tako da je ostala ogromna volja za borbama i usavršavanjem na polju tehnike i taktike što je za mene izazov da ostanem jos sigurno nekoliko godina u boksu.

Stremiš ka medalji na OI u Parizu, naravno, pre toga ove godine biće održano i svetsko prvenstvo, kakvi su dalji planovi posle SP na putu za Pariz?

–  Kada govorim o Parizu, za mene je on sutra. Trudim se da kalendar do kvalifikacija za naredne OI ispunim ogromnim brojem takmičenja i kampova, da sam što više u kontaktu sa svojim protivnicama i da se usavršim maksimalno u svom stilu. Samo u 2022.godini posle SP očekuju   me Mediteranske igre u junu, potom u julu EP u Rusiji. Zaista veliki broj prilika za afirmaciju posle 5.mesta na OI. Radiću vredno, imam sve uslove da postignem taj rezultat. Pokazala sam da sam sazrela, i da se može računati na mene kao konkurenta za medalju. Ono čemu se nadam uvek jeste da će me poslužiti dobro zdravlje kao i do sada i da ćete uživati u mojim borbama i mom napretku  kao i do sada. Volela bih da ostavim značajno utabanu stazu nekim novim generacijam žena u boksu i da afirmisem ženski boks u Srbiji.

Ninu nam je obećala i jedan duži razgovor pred kamerama prvom prilikom kad se nađe u Loznici. Do tada, očekujemo samo najbolje od nje i unapred se radujemo  sledećem susretu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

3 + 7 =